|
NAJVEĆE ZVEZDE OPATIJE
Dok se na profesionalnom planu borio kao lav, za privatni život gotovo da nije imao vremena. Otud je, kao prvorazredno izneneđenje za obožavateljke i kolege, bila vest da se Đorđe sve više i sve češće druži sa Zlatom Rakić, službenicom Radio-Beograda.
Zlata i ja smo bili drugovi u najlepšem smislu ove reči . Od drugarstva do ljubavi, samo je mali korak, koje je Đorđe napravio 1959. kada se venčao sa Zlatom Rakić, ne obazirući se na fantastične priče koje su kolale Beogradom. Veoma brzo, Zlata Marjanović postala je Đorđev najverniji saradnik i najdragoceniji savetodavac: radila je kao njegova sekretarica, menadžer, šef za reklamu, bila je čak i - lični šofer! Đorđe se nije usuđivao da u repertoar uvrsti novu pesmu dok se predhodno ne bi posavetovao sa suprugom. Ali, tek što je zaplivao bračnim vodama, Đorđe je morao u JNA. Nekoliko dana pre odlaska u armiju, pozvao ga je Ljubomir Kocić, tadašnji šef produkcije Radio-Beograd, i predložio mu da hitno snimi nekoli pesama. Orgestar i Đorđe radili su celu noc, ujutru je odjurio kući, strpao stvari u drveni sanduk i krenuo u vojsku, u Ljubljanu. Jednog dana stiglo mu je pismo RTB u kojem mu javljaju da je upravo otvorena istoimena fabrika ploča i da se kolegijum jednoglasno složio da prva ploča zabavne muzike bude longplej sa osam pesama - Đorđa Marjanovića! Sudbina je htela da se album pojavi u prodaji baš 30.oktobra 1959.na Đorđev rođendan!
Pesme’’Lazarela’’, ’’Zvižduk u osam’’’, ’’O, kakav mesec’’’, ’’Vera’’, ’’Ćao, ćao,ćao’’, ’’Volim te devojčice’’, ’’Ti,mama i ja’’ i ’’Stari frak’’- zapalile su jugoslovensku publiku. Predrag Ivanović pamti da je album prodat u 11.000 primeraka, u vreme kad u celoj Jugoslaviji nije bilo više od 20.000 gramofona! Za mesec dana planuo je čitavi tiraž! Čim se vratio iz JNA, Đorđe je krenuo pred publiku. Poziv za festival ’’Opatija 60 ’’bio je velika prilika za javnu afirmaciju: ’’tad je taj festival bio praznik za Jugoslaviju. Za vreme njegovog održavanja, ulice su bile prazne, išlo se u sindikalne podružnice da se u njima gleda televiziski prenos. Pevao sam ’’Pesmu raznosača mleka’’ i ’’Prodavca novina’’. I tu se, nekako, umešao prst sudbine. Bile su kao napisane za mene i uopšte ih nisam morao glumiti, mogao sam ih pevati kao da pričam deo svog života. Jer, kao brucoš raznosio sam mleko, novine, i sakupljao staru hartiju. Sa dve pesme Đorđe je osvojio - tri nagrade! |
