|
GURNUT PRED MIKROFON
Rođen je 30.oktobra1933. u Kučevu, istočnoj Srbiji. Majku nije upamtio jer je umrla kad mu je bilo devet meseci; otac se ubrzo drugi put oženio, ostavivši Đorđa i njegovu sestru Ljiljanu kod dede i babe. U Požarevcu je završio gimnaziju, i sa sestrom koja se opredelila za studije književnosti, došao je u Beograd i upisao farmaciju. Stanovali su u iznajmljenoj sobi i životarili od novca koji su im slali deda i baba. Međutim, Ljiljana se udala, otišla u Čačak; umrla mu je baba, jedini životni oslonac - i Đorđe se početkom pedesetih, odjednom našao u velikom gradu, bez dinara i bez prijatelja. Zimi 1954. sedam dana spavao je na železničkoj stanici! Fakukltete je sasvim zapustio, počeo je da radi manuelne poslove: na stanici je istovarao vagone, kod ’’Prosvete’’cepao stare knjige, bio je čak inkasant Radio - Beograda! Sreća mu, ipak, nije sasvim okrenula leđa.
Uz pomoć očevog prijatelja našao je sobu u Dobračinoj ulici, od saznanja da će uveče spavati u svom krevetu - zamalo se nije onesvestio! Poslove nije birao. Pokušavao je kao glumac, čak je statirao u filmu ’’Svi na more’’gde su mu dozvolili da pred kamerom izgovori jednu rečenicu. U traganju za ’’tezgom’’obreo se kod slavnog glumca Milivoja Živanovića, prijatelja njegovog oca, koji mu je ’’namestio’’ da povremeno statira u Jugoslovenskom dramskom pozorištu. Na sceni se Đorđe najčešće pojavljivao kao deo gomile, dok je vrhunac njegove dramske karijere bila uloga paža u ’’Kralju Liru’’! Ni muzika nije ostala pošteđena Đorđevih eksperimenata: iznebuha, odlučio je da konkuriše za Beogradske opere, ali je ,naravno, odbijen.
Veliko’’ne’’podarili su mu Pozorišne akademije, i izgledalo je da od čitavog svaštarenja ništa neće biti. Đorđe jednostavno nije znao šta hoće, sve do1954.kad je prateći kolegu na audiciju pevača zabavne muzike - koju je organizovalo Udruženje džezista Srbije - i sam zapevao.Zbunjen i zabezeknut, u pozamljenom odelu kome je podvrnuo nogavice i zasukao rukave, Đorđe je otpevao jedine dve pesme koje je znao: ’’Mulen ruž’’ ’Usamljeni gaučo’’. Aplauz je bio gromoglasan. Dušan Vidak, tadašnji sekretar Udruženja džez muzičara, pohvalio ga je:’’Samo ti guraj dalje, mali! Ima u tebi nečeg…’’ |
