MILORD ZA SVA VREMENA
Bacio je sako u publiku.
Onda se dogodilo. Žilber Beko bio je poražen. Rođen je King. Veliki Đoka za male Jugoslovene i radoznale Jugoslovenke. Kritičari su govorili da nema glas, obožavatelji da nema konkurenciju. Ali, šta je mogla kritika čoveku koji je pevao:”…Karenjine smeh, njene cigarete dim…?” Mogli su samo da pljunu pod prozor nekog moskovskog hotela oživelog kroz jugoslovenskog Vodiča u veliki, nepoznati svet. Zaboravili su na Raskoljinikova, Miškina, Bolkonskog, Živaga... Mnogo godina pre Gorbačova uneo je Đorđe Marjanović muzičku “perestrojku”u Sovjetski Savez. Crveni trg bio je širok. Ispred Rusa koračao je Đorđe.
Kod nas je bilo isto kao u Sovjetskom Savezu. Zaboravljali smo na plenume i kongrese, liberale i levičare, revizioniste i anarhiste. Trg Republike, bio je širok, ali nedovoljno širok za sve koji su obožavali Đorđa. Pevao je, a mi smo ga voleli. Voleli smo sve koji pevaju. Mnogo godina kasnije ,Madona je u publiku bacala donji veš. Bilo je kasno.
Mi ga volimo najviše, volimo ga više od oca i majke! Volećemo ga i kad ostarimo, kad se udamo, voleće ga i naša deca. Od rođenja biće “đokisti”. On ostaje deo naše mladosti, naše bezgranične sreće!”
Ovako su u punom cvatu Marjanovićeve karijere, članice kluba njegovih obožavateljki, s maramicom u ruci i suzama u očima, otkrile javnosti sastavne elemente autentičnog kulta ličnosti i bezgraničnog odanost i poverenje vođi iz Kučeva, ljubav koja se dokazuje bacanje na železničke šine, strast kao vodilju u budućnost u kojoj će naraštaji, od malih nogu, učiti o Velikom Muzičkom ocu, Dobročinitelju Nacije, Našem Lideru-Đorđu Marjanoviću.
U vreme kad se na Zapad još gledalo kao na dekadentno čudovište spremno da svaku našu neodlučnost u idejnoj borbi i neizvršavanje partiskih odluka iskoristiti za duhovno pokoravanje -pojavio se Đorđe Marjanović da estradu, dotad uglađenu i primerenu moralu novog ,postrevolucionarnog vremena, za tili čas okrene tumbe. On neće ostati upamćen samo kao čovek koji je prvi kod nas mikrofon izvadio iz stalka i s njim prošetao kroz zabezeknutu publiku; istorija možda neće zabeležiti da je prvi skidao sako na sceni i bacao ga navijačima, da je prvi skakao i padao po pozornici, pokazavši da gravitacija nije dogma koja se ne može srušiti, da se valjao po daskama koje život znače - ali je nepobitno dokazano da je baš Đorđe Marjanović trasirao put rokenrolu i bio prvi u socijalističkoj Jugoslaviji koji je osetio sve dimenzije neviđene slave i popularnosti po aktuelnom tržišnom principu.’’’Organizovanost i fanatizam“đokista“- pisao je svojevremeno Rene Bakalović u „Startu“- jedini je pojavni oblik naše masovne kulture koji intezivnošću ne zaostaje za zapadnjačkim fenomenima stardoma. Zvijezde jugoslovenske pop - glazbe imale su i imaju mnoge kvalitete koje Đorđe Marjanović nije nikad posjedovao; no, eruptivna strast, kojom se obožavaoci vezuju za njega, jasno ga odvajaju čak i od takvih imena kao što su Ivo Robić, Arsen Dedić, Goran Bregović, Zdravko Čolić i Bora Đorđević. Bez rezervne pohvale i pokude jedina su dva načina u mediskom eksponiranju Đorđa Marjanovića“.
|
